Bio sam u raju


Bio sam u raju, ili radije – na novoj zemlji.

U noći 14. aprila 2010. godine iskusio sam pakao. Bilo je tako stvarno da, zapravo, nisam siguran da li je to bio san ili „neko vantelesno iskustvo“. Od tog dana, želeo sam da iskusim raj, a naročito da sretnem Isusa.

U noći 13. septembra 2011. godine konačno sam imao divno iskustvo da vidim novu zemlju koja će doći. Desilo se ovo.

U snu sam stajao u nekoj vrsti velike fabrike. Odjednom, iza mene se dogodila velika eksplozija. Osetio sam pritisak od nje i znao sam da ću umreti. Za delić sekunde sam se našao na šljunkovitom putu, daleko od buke fabrike.

Zemljani put je izgledao kao neki danski šljunkoviti put. Bilo je grmlja i drveća sa jedne strane puta, i žitnih polja sa druge strane. Ali prva stvar koja me je zaista dotakla nije bilo to kako sam izgledao već radost koju sam tamo osećao.

Nikada ranije nisam osetio toliku radost u svom životu, ikada. Radost koja je penušala u meni. Vau. To je neopisivo. Bio sam toliko srećan i smejao sam se kao nikada do tada. Tamo je sve bilo sreća i mir. Nestali su briga, strah i sve drugo što bi normalno ukralo sreću čoveku. Radost je tekla celim mojim telom i znao sam da je sada sve bilo OK. Nije bilo više borbi, iskušenja ili straha. Stigao sam na cilj, i od tada pa nadalje, sve će biti u redu. Vau, kakvo divno osećanje, i kakva radost.

Nedugo zatim, počeo sam da primećujem pejsaž oko sebe. Izgledao je kao danski pejsaž, samo mnogo lepši od i jednog koji sam ranije video. Nove boje koje nikada do tada nisam video. Kao da su neke od boja bile blistavost i sjaj i skoro se kretale kroz žito, kao da su se talasale na vetru. Bilo je tako divno, vau. Nisam mogao da vidim sunce, ali sve je bilo pri punom dnevnom svetlu. Tako divno. Dok sam koračao po šljunkovitom putu, zapala mi je za oko velika kuća na kraju puta. Čim sam je video znao sam da ću tu ja živeti. Bila je to veoma velika kuća. Oko 15 metara visoka, ali samo sa dva ili tri sprata, tako da su spratovi bili baš visoki. Jedna strana kuće je izgledala kao obična lepa kuća, ali ipak nije bila to. Druga strana kuće je bila napravljena od stakla.

Staklo svuda oko nje, a završavala se malim špicem. Bila je zaista lepa. Dok sam se približavao kući, video sam da blizu nje leže neka debla. Čekala su da budu ugrađena. Na prvi pogled, pomislio sam da je kuća spremna da se živi u njoj, ali sada sam video da nije. Preostala su samo tri debla. Onda je odjednom sve postalo nejasno. Polako sam nestajao i probudio sam se u svom krevetu.

Moja prva misao je bila – vau, kakva radost. Bilo je čudesno. Onda su mi došla na um dva stava iz Biblije: „U njemu se radujte, iako ste sada malo, ako treba, ožalošćeni različitim iskušenjima, da se vrednost vaše vere, dragocenija od zlata propadljivoga, no ognjem isprobanoga, nađe na hvalu i čast i slavu, kada se javi Isus Hristos, koga ne videvši ljubite, i Njega sad ne gledajući no verujući, radujete se radošću neiskazanom i proslavljenom, primajući kraj vere svoje: spasenje duša.“ Prva Petrova poslanica, 1:6-9 Drugi stav koji mi je došao je bio Jovan, 14:1-4. Isus kaže: „Neka se ne zbunjuje srce vaše, verujte u Boga, i u mene verujte. U kući moga Oca stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mesto. I ako odem i pripremim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas sebi da gde sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate.“

To je bila tako neopisiva radost. Ništa na ovom svetu ne može se uporediti sa time kako je bilo. Znao sam da je radost koju sam osetio bila zbog toga što je sada sve bilo u redu. Dostigao sam cilj, i ništa, ništa sada nije moglo da ukrade moje spasenje. Sve je bilo onako kako nam Bog govori u Bibliji, na samom početku, pre nego što su greh i smrt ušli u svet. Sve je bilo tako dobro i radost je bila neopisiva. Od tada, često sam sanjao da sam se vraćao na to mesto. Kada pomislim na to mesto, poželim da sam tamo umesto što sam ovde. Bilo je to tako neopisivo i čudesno mesto. Sada još više čeznem da vidim Isusa kako dolazi i vodi nas kući. I unapred se radujem što ću postići cilj i što ću videti greh, iskušenje i smrt poražene jednom za svagda. Vau. Predivno je to što čeka one koji žive sa Isusom.

Danas znam da je vreme Isusovog dolaska blizu. Video sam da je kuća bila skoro završena. Isus je na njoj radio skoro 2000 godina i ostalo je da se stavi još samo nekoliko greda. Za to neće trebati mnogo vremena. Vau, Isus zaista dolazi uskoro da nas vodi kući. Uskoro ćemo ga videti, onakvog kakav On zaista jeste.

U raju sam osetio takvu radost, iako nisam ni video Njega (Isusa) stvarno. Sada ćemo ga videti onakvog kakav On stvarno jeste. Vau. Videti NJEGA u njegovom vaskrslom telu. Oh, toliko se unapred radujem tome.


Hvala ti BOŽE za ovo neverovatno iskustvo. Zaista si i danas isti. Daj da možemo da Ti služimo, dok god živimo ovde na zemlji. Da razumemo da ovo nije jedini život za nas. Da je ovo samo kratko i privremeno stajalište na našem putu ka budućnosti. Ovde smo da Te nađemo i da živimo za Tebe. Daj da možemo da Ti služimo, kao što bi uvek trebalo, tako da kasnije dođe vreme u kojem ćemo uživati zbog svog rada ovde na zemlji. Vreme u kojem će sve biti dobro. Isuse, Ti uskoro dolaziš. Daj da ne spavamo kada Ti budeš dolazio, već da budemo ljudi koji ti služe i vole Te, onakvog kakav zaista jesi.