Duhovni zaklon ili kontrola?


Predgovor Torbena Sondergarda

Tekst „Duhovni zaklon“ je napisao moj prijatelj Stiv Hil (www.harvest-now.com).

Pre nekoliko godina doživeo sam duhovnu borbu zbog učenja o potčinjenosti i duhovnom zaklonu koje postoji u mnogim slobodnim crkvama. Ukratko, oni propovedaju da su zaštićeni samo oni koji su pod vlašću nekog drugog ili su članovi kongregacije. Ako nisu, nikada neće uspeti, i definisani su kao buntovni i van Božje zaštite.

Ovo je bilo nešto što sam slušao opet, i opet. Znao sam da su službe ovo koristile pokušavajući da me nateraju da im se pokorim. Nekoliko ljudi mi je reklo: „Kome si podređen? Ja sam pod... i ti moraš biti pod nekim... kao ja.“ Ovo se dešavalo iznova i iznova kako bi me uhvatili u sistem kontrole i veličanja ljudi. Mnogo više o ovome u mojoj novoj knjizi „Poslednja reformacija“. U ovoj knjizi govorim o slobodi koja se dobija kada izađete iz sistema i počnete da živite još snažniji život sa Isusom kao Gospodom. Ova knjiga se može naručiti na www.thelastreformation.com. Usred tih borbi, kada sam osećao kontrolu i strah, stupio sam u kontakt sa Stivom Hilom i pročitao sam njegov članak. Ovo je bilo veliki blagoslov za mene. Pokazao mi je da ništa nije bilo pogrešno sa mnom, već da je to bio ceo sistem koji smo danas izgradili. Od tada sam u više navrata čuo to isto od drugih koji doživljavaju ono što sam i ja doživljavao. I oni doživljavaju da se učenje o „subordinaciji“ i „duhovnom zaklonu“ koristi da ih zabravi u sistem straha i kontrole koji, zapravo, stoji iza mnogih učenja danas.

Ovde možete pročitati članak Stiva Hila „DUHOVNI ZAKLON“ BIBLIJSKA DOKTRINA ILI RIMSKO/PAGANSKA DOGMA?“


Stiv Hil

„DUHOVNI ZAKLON“ BIBLIJSKA DOKTRINA ILI RIMSKO/PAGANSKA DOGMA?

UVOD:

Nekada se linija između dobra i zla, u teoriji i u praksi, ne ocrtava kroz reči, niti čak kroz praksu, već kroz srca ljudi na koje se to odnosi. Ljudi mogu kriviti vođe i vođe mogu kriviti ljude. Međutim, glupost često dolazi sa obe strane! Narod Izraela je bio taj koji je zahtevao kralja, iako to nije bila Božja volja za njih. Bog je želeo da on bude njihov kralj! Teokratija nije vladavina jednog čoveka. To je diktatura! Teokratija je vladavina Boga. Ovo je ispunjeno u Novom zavetu iskazom da je „glava svakog čoveka Hristos“! To je obećanje Isusa: „Ja ću izgraditi svoju crkvu!“

Nekada se linija između istine i greške vidi - ako je istaknemo. Istina je u Isusu. Živa je i dinamična. Isus je Bog od Boga i čovek od svakog čoveka. Logično gledano, te dve stvari ne mogu biti istinite - u istoj osobi, u isto vreme; ali naš univerzum nije racionalno određen. On je izgrađen relativno. Istina je osoba! Isus je i Sin Božji i Sin Čovečiji. Moramo se držati obe u isto vreme kako bi ostali verni onome što On jeste. Ako ispustimo i jednu od ovih istina, završićemo u jarku, na drugoj strani puta. Kako bi ostali na Božjem putu moramo se držati obeju podjednako, apsolutno, potpuno istinito, u isto vreme! Naši umovi moraju slaviti! Oni ne mogu razumeti, tj. ovo kontrolisati! Kada bi moj um to mogao, bio bi Bog. Moj um mora slaviti tajnu Sina Božjeg koji je i Sin Čovečiji! Sva blaga mudrosti i znanja su skrivena u Hristu (Kološanima, 2:3)!

Uzmite primer „duhovnog očinstva“ ili „oca službe“. Ima istine u tenziji koja se ovde javlja! Hajde da vidimo šta se dešava ako istaknemo jednu stranu nad drugom. Ako pomenem Mojsija i Isusa, Iliju i Jeliseja, kao i Pavla i Timoteja, na šta pomišljate? Šta biste učili? Većina bi učila o neophodnosti imanja duhovnog oca ili duhovnog mentora. A to bi bilo pola istine. Međutim, ni Mojsije, ni Ilija, niti Pavle nisu imali duhovnog oca! Pavle je čak tu činjenicu koristio kao deo autentičnosti svoje poruke i apostolstva! Istinito! Pročitajte Galatima, 1:15-24! To je druga strana istine. Zašto bi se o neophodnosti duhovnog oca učilo iz tih primera, a ne sa druge strane? Šta bi bila motivacija srca? Ako bih ja imao potrebu da kontrolišem i imam ljude pod sobom, naglasio bih potrebu za duhovnim ocem. Ako sam pobunjenik i želim da opravdam svoju nezavisnost, učiću da nije potrebno da budemo podređeni ikome osim Bogu.

Međutim, ako nemam agendu, učiću obe strane. „Glava svakog čoveka je Hristos“, objavio je Pavle Korinćanima u Prvoj Korinćanima, 11:3. A ipak, u istoj toj knjizi (1. Korinćanima, 4:14) Pavle opominje Korinćane kao svoju „ljubljenu decu“. Istina je živa i uvek pod naponom! „Glava svakog čoveka je Hristos“ i „pokoravajte se jedni drugima u strahu Gospodnjem“ - oba je istinito u isto vreme!

Naš cilj je da budemo direktni. Neki bi mogli reći da smo previše direktni. Biti „fin“ nikada nije bio jedan od mojih ciljeva u životu, a pošto imam preko 50 godina, ne bih mogao da usvojim to kao novi cilj. „Finoća“ nije plod Duha! A za - biti direktan, imam Pavla za mentora! U Galatima on traži od onih koji promovišu obrezivanje da „idu do kraja i da se kastriraju“ (Galatima, 5:12, „The Message Bible“, MSG)! Veoma je sarkastičan kada govori Korinćanima o njihovom odnosu prema lažnim apostolima! Čitajte Drugu poslanicu Korinćanima, 11 u „Poruci“ („The Message Bible“, MSG) ili u „Proširenim“ („The Amplified Bible“, AMP) verzijama!

TEKSTOVI KOJI UČE O DUHOVNOM ZAKLONU POKORAVANJEM DELEGIRANOM AUTORITETU?

TEKSTOVI KOJI UČE DA JE SAM ISUS DUHOVNI ZAKLON?

Prva Timoteju, 2:5 „Jer je jedan Bog i jedan posrednik između Boga i čoveka, Čovek Hristos Isus.“

Reformacija se borila oko ovog! Treba li vam „sveštenik“ između vas i Boga da posreduje kod Boga za vas? Doktrinarno, većina današnjih hrišćana bi rekla glasno „Ne!“ na ovo pitanje.

Zašto onda sebi dozvoljavaju da budu uključeni u praksu tog učenja? Zašto onda misle da treba da budu podređeni vođi kako bi bili duhovno zaštićeni? Odakle to dolazi? To dolazi iz rimskog učenja da je spasenje jedino moguće ako ste deo rimskih institucija i podređeni svešteniku.

Prihvatanje ove dogme od strane harizmatskih hrišćana podstaknuto je sa obe strane. Ljudi ne žele da prihvate punu odgovornost za svoj odnos sa Isusom i da veruju jedino Njemu za svoju duhovnu sigurnost pa zato stavljaju drugog čoveka na to mesto. Lideri nalaze da je ova dogma veoma korisna da bi se ljudi držali na svom mestu, u njihovom poslanstvu. U psihološkom trabunjanju ovo bi se nazvalo odnos međuzavisnosti.

Ako vam je Isus glava, koja duhovna zaštita vam je još potrebna? Preuzmite svoju odgovornost da budete u Hristu!

Prva Jovanova, 2:27-28 „A vi, pomazanje koje primiste od Njega, u vama ostaje, i nema potrebe da vas iko uči, nego kako vas to isto pomazanje uči o svemu, i istinito je i nije laž, i kao što vas nauči, ostanite u njemu.“

Jovan, 16:13 „A kada dođe On, Duh Istine, uvešće vas u svu istinu;“

U Hristu, pomazanjem, naučeni smo istini. Jovan kaže da je ovo protivotrov za one koji pokušavaju da nas zavaraju. Da, imamo učitelje, ali imamo Svetog Duha i obećanje Isusa da će nas On uvesti u svu istinu.

Ponovo, međuzavisni odnosi su podstaknuti sa obe strane. Jednoj strani je potrebno da bude potrebna, a druga strana ne želi da preuzme odgovornost da sama čuje Boga.

Vaša zaštita od duhovne obmane je Hristos i Njegovo pomazanje. Isus je rekao da će Njegove ovce čuti Njegov glas (Jovan, 10:4)! To je vaša odgovornost i vaša sloboda!

Prva Petrova, 2:4-10 „sveto sveštenstvo“, „carsko sveštenstvo“, „da biste prinosili žrtve duhovne, blagoprijatne Bogu, kroz Isusa Hrista“

Naše duhovne žrtve su prijatne Bogu kroz Isusa Hrista a ne kroz nekog drugog čoveka koji se preziva Hil! Mi smo svi „sveti“ i „ carski“ sveštenici. Nema prve i druge klase sveštenika. Samo jedna klasa! Zašto bi iko umanjio doktrinu Hrista kako bi dozvolio bilo kome drugome na planeti da nad njegovim životom preuzme Njegovu funkciju?

Petar nastavlja u ostalom delu odeljka dva, sve do odeljka pet, govoreći o tome kako bi, kao carsko sveštenstvo, trebalo da se odnosimo jedni prema drugima. On govori o pokornosti civilnim vlastima i autoritetima na radnom mestu, iako to što traže može biti nepravedno. Govori o ženama koje bi trebalo da se pokoravaju muževima i muževi ženama „kako njihove molitve ne bi bile ometene“! Njegov zaključak na ovaj deo je u stihu 8 glave 3: „A najposle, budite svi jednodušni, sažaljivi, bratoljubivi...“

U ostatku odeljaka 3 i 4 govori o pokoravanju okolnostima u kojima možemo patiti zahvaljujući činjenici da smo hrišćani. Glava 5 govori o odnosu prema duhovnom autoritetu. Liderima je naređeno da služe i da ne budu „gospodari nad onima koji su im povereni“. Mlađi su podstaknuti da se pokoravaju starijima, ali je svima naređeno da budu „pokorni jedni drugima i da budu opasani poniznošću.“

„Kome si podređen?“ je često postavljeno pitanje! Oni imaju svoj „zaklon“ i gledaju sa nipodaštavanjem na one koji ga nemaju! Moj odgovor takvim osoba je: „Ja sam podređen tebi!“ Kakav odgovor! Kakva stvarnost! Hvala ti Roberte Fitse za uvid! (iz knjige koja će uskoro biti objavljena, „Četrdeset smerova...“ www.robertfitts.com).

Hijerarhijska podređenost nije novozavetna. Jedan je Učitelj koji je Isus, a mi smo svi braća. Hijerarhijska podređenost je izum rimsko/paganskog sistema. To je došlo kada je pagansko sveštenstvo bilo nametnuto narodu Božjem.

Religija su specijalni ljudi (sveštenici), na specijalnom mestu (hram), u specijalno vreme (religiozna vremena i dani), koji rade specijalne stvari (rituale) za ljude kojima nije dozvoljeno da to rade sami. To stvara moć sveštenstva i spasava ljude od odgovornosti. To je „nagodba“ religije. Vi mi dajte vašu slobodu (i vaš novac), a ja ću otkloniti svaki osećaj odgovornosti za vaš život ili krivicu za vaš greh. Uživaćete život slobodan od moralne odgovornosti. Samo pripadajte instituciji. I vi ćete otići u pakao jer ne znate Isusa! Ali ko je rekao da je to dobra nagodba!

Ovaj religiozni duh je isti duh koji je ubio mnoge koji su, jednostavno, želeli da čitaju Bibliju sami za sebe. Koliko mnogo duhovnog elitizma se uvuklo u harizmatske crkve?

Psalam 27 „Gospod je moje svetlo i moje spasenje, koga da se bojim? Gospod je snaga mog života; koga da se plašim?“

Psalam 140:7 „Oh Bože Gospode, snago moj spasenja, zaklonio si moju glavu u dan bitke.“

Trebalo bi znati da je dogma duhovnog zaklona pogrešna jednostavno zato što je zasnovana na strahu. Ova dogma kaže da vaš život nije duhovno zaštićen, tj. da ste otvoreni za demonski uticaj i napade ako niste podređeni nekome koji stoji iznad vas u religioznom poretku.

Carstvo Božje crpe energiju iz vere koja deluje kroz ljubav. Ako zaista volim ljude, moja odgovornost kao lidera je da njihovo lice priljubim uz Isusovo. Ili, kako je Pavle rekao u Drugoj Korinćanima, 11:2: „da devojku čistu privedem Hristu“. To je naš posao! Apostoli i proroci su tu da postave temelje. Temelji su sakriveni. One drže ostatak zgrade i guraju je prema nebu. Oni nisu zaklon! Carstvo mraka crpe energiju iz straha koji deluje kroz mržnju. Ako imam motivaciju da kontrolišem ljude, ja ih, u osnovi, prezirem. Ljude je napravio Bog. Ljudi su napravljeni za slobodu. Moja motivacija za sejanje straha kako bih kontrolisao i stavljao sebe na mesto „zaklona“ je zaista fundamentalna mržnja prema ljudima. Gledam na njih kao na nešto što se može iskoristiti da doprinese mom poslanstvu, da se održavaju moji programi, da služe mojoj viziji, i uopšte, da budu držani na svom mestu za moju dobrobit.

Psalam 105:39, Isaija, 4:5: „Jer će nad svom slavom biti zaklon.“

Ovo je bila slika kada je Bog izvodio decu Izrailja iz Egipta. Oblak po danu i vatra po noći su bili njihov zaklon. Njegova slava, Njegovo prisustvo je bilo njihov zaklon. Ovo je slika kada je Bog stvorio nad „svakim stanom na gori Sionskoj“ oblak po danu i vatru po noći kao zaklon Njegove slave.

Ko je vaš zaklon? Slavni, večni, sam svemogući Bog! Njegovo prisustvo u oblaku i vatri. Njegova slava manifestovana nad mojim životom. Ovo je svet moga Oca! Ja boravim u Njegovoj prisutnosti!

Ako gledate na čoveka da radi ono što je Bog rezervisao za sebe, iskusićete rastući strah. Sve više i više ćete postajati zavisni od čoveka i njegovog poslanstva. Sve više i više ćete se odricati doktrine Hrista! Kretaćete se sve više i više prema kultu.

TEKSTOVI KOJI UČE PROTIV DUHOVNOG ZAKLONA?

Mateja, 23:8-12: „Nikoga na zemlji ne zovite svojim ocem jer je u vas jedan Otac, koji je na nebesima.“

U Mateju 23 Isus ponavlja „teško vama“ i „teško vama“ religioznim vođama svog doba. Njegovo uputstvo učenicima je vrlo jednostavno – ne zovite sebe „ravi“, „učitelj“ ili „otac“ kao što to oni čine, jer vi imate jednog Oca, Nebeskog Oca, i imate jednog Učitelja, Hrista. A pored toga: „Vi ste svi braća.“ Ne može biti jednostavnije od toga. Međutim, toliko smo naviknuti na religioznu upotrebu tih termina i toliko smo naviknuti na odricanje odgovornosti da prihvatamo i koristimo ove termine za sebe i za svoju braću. Isus nam je naredio da ovo ne činimo! Šta oko „ne zovite nikoga na zemlji svojim ocem“ ne razumete?

Druga Korinćanima, 1:24 „Ne kao da gospodarimo nad vašom verom, već smo pomagači vaše radosti; jer u veri stojite čvrsto.“

Da li je Pavle bio nad Korinćanima u Gospodu? Jeste, apelovao je na njih kao otac, ali je vrlo jasan u tome da kada bi stao na poziciju vlasti, ili zaklona, ne bi im više pomagao da stoje čvrsto, već bi ubrzavao njihov pad.

TEKSTOVI KOJI SU IZOKRENUTI DA BI SE UČIO DUHOVNI ZAKLON?

Mateja, 8:5-13 „I ja sam čovek pod vlašću“

Kapetan je prepoznao da je Isus čovek pod vlašću, kao i on sam, i da zato ima vlast. Ispravno zapažanje. Kapetan je bio pod cezarom, a Isus je bio pod Bogom.

Međutim, kada govore o ovome, mnogi to pogrešno upotrebljavaju. Oni govore da ako želiš da imaš vlast - moraš se podrediti hijerarhijskoj strukturi, podrediti se meni! Pa, istina je - ako želite da dobijete vlast od njih, u njihovoj strukturi.

Ali Isus nije bio ni u jednoj strukturi. On je imao vlast zbog svoje podređenosti Bogu, i to je ispravna upotreba teksta. To je upotreba koja se koristi u Delima apostolskim, 4:19 – odbili su da se podrede jevrejskom Sinedrionu i ostali su verni u svojoj podređenosti Bogu. Vlast od Boga dolazi zbog podređenosti Bogu. Ona ne dolazi od podređenosti bilo kom čoveku.

Psalam 91:1 „Koji žive u zaklonu Višnjega, u seni Svemogućega počiva.“

Neki uče da je „sena Svemogućega“ deligarani autoritet i tvrde da zaštita obećana u psalmu ima veze sa podređivanjem takvom delegiranom autoritetu.

Međutim, psalam 91 je u celom Pismu jedna od najmoćnijih tvrdnji naše zaštite zbog toga što smo u Bogu! Pročitajte! Verujte u to! Uživajte u tome! Ne dozvolite ikome da umanji otkrovenje iz ovog psalma!

ŠTA JE SA „MOLITVENIM OKLOPIMA“ I „MOLITVENIM ZAKLONIMA“?

Nema tekstova koji govore o ovome. Ni jedan. Nigde. Ni u Starom zavetu, ni u Novom zavetu. Nisu tamo! Kakve su novozavetne molitve u slučaju duhovnog napada? To su molitve za hrabrost! Pogledajte Dela, 4:24-31 i Efescima, 6:18-20!

O čemu su novozavetne molitve, uopšteno? One su o otkrovenju toga ko smo mi u Hristu? To je predmet.

Pogledajte Efescima, 1:15-23! Zašto biste tražili zaštitu i zaklon bilo kog čoveka ako imate otkrovenje da ste u Hristu nad svim poglavarstvima i silama?

Šta je sa Efescima, 3:14-21? Ne treba nam čovek, potrebno nam je otkrovenje o „sili koja dejstvuje u nama“ koja može učiniti „preko svega i iznad svega što mi tražimo ili mislimo“!

Proverite u Filipljanima, 1:3-11! Molitva je da naša „ljubav sve više i više obiluje u znanju i svakoj pronicljivosti“. Treba da znamo ko smo mi i šta imamo u Hristu!

Ista je priča u Kološanima, 1:9-11 i u Prvoj Solunjanima, 3:11-13 i u Filimonu, 1:4-6.

Molitva ne biva uslišena i molitva nije delotvorna zbog mnoštva ljudi koji se mole. Dobijate li one imejlove koji zahtevaju da se pošalju na mejl kako bi dobili milion ljudi koji se moli tako da kada dođe do jednog miliona koji se moli dete će biti izlečeno od kancera? Ovo nije biblijska vera ili molitva! Jakov nam kaže da „delotvorna, žarka molitva pravednika može mnogo.“ Jedan pravednik je sve što je potrebno. Jedan čovek u pravom odnosu sa Bogom!

Nisam više zaštićen što se više ljudi moli za mene. Gde je to u Bibliji? Stvar je u tome da li sam ili nisam u Hristu i smelo poslušan Njemu, bez obzira kakve su moje okolnosti. Bitka jeste bitka vere - jesam li u Hristu ili verujem svojim okolnostima?

RAVNOTEŽU MOLIM!

Da, da, da, znam da mnogi koriste termin „duhovni zaklon“ i ne misle ni na kakvu rimsko/pagansku dogmu. Oni misle na pravi odnos sa telom Hristovim, sa bliskim prijateljima koje vole i da su otvoreni da čuju njihove kritike. Da i da, opet.

Potrebni su nam odnosi koji nam dozvoljavaju da „govorimo istinu jedno drugom u ljubavi“ ili nećemo uzrasti kao što Pavle kaže u Efescima, 4:15. Potčinjenost je jedan stav srca, ne mesto u hijerarhijskoj strukturi. Skoro na svakom mestu u Pismu gde se upućuje na pokoravanje različitim strukturama vlasti, takođe ćete videti jedno široko uputstvo da se „pokoravamo jedni drugima“. Stvarnost bratstva carskog sveštenstva nikada ne manjka. Očajnički nam je potrebna takva stvarnost!

Međutim, gladni vlasti i ambiciozni će se potčiniti hijerarhiji jednostavno zato što je to put do vlasti. Oni će se potčiniti onima iznad njih, ali neće „primati“ ni od koga „ispod“ njih. Oni su eksperti za „pravilan red“, ali im nedostaje ponizno srce. Hijerahijsku stvar će raditi, ali „jedan drugome“ - neće! Duboko zavise od starozavetnog primera i terminologije, kao što je kompleks „Božjeg čoveka“ (to je druga priča!), ali im nedostaje uvid u novozavetnu stvarnost „jedno u Hristu“ (Galatima, 3:28).

Ovo postaje još budalastije kada se neko od tih lidera „pokori“ drugom lideru koji živi hiljade kilometara daleko od njih. I onda koristi tu „pokornost“ kao deo svoje prezentacije svojim ljudima „Ja sam pokoran čovek. Ja sam pod vlašću.“ Posledica? „Vi morate biti pokorni meni!“

Pokornost nekome preko sveta? Šta to znači? Da li oni vide kako vi živite? A onda nema pokornosti braći koja su na dohvat ruke zato što su niži u redosledu! To nije ponizno srce. To je ponosno srce! „Ponos života“ ili ponos pozicije i mesta je broj jedan u satanskom trojstvu. Broj dva je „požuda očiju“ ili materijalizam i bogatstvo. Broj tri je „požuda tela“. Džom Vimber ova tri zove „slava, zlato i devojke“!

Komandne i kontrolne strukture su fokusirane na poziciju, mesto, hijerarhije i to zovu „ispravan red“. Kada lojalnost strukturi, instituciji ili čoveku zauzme više mesto od lojalnosti istini, ušli smo u etiku mafije. Lojalnost ima viši značaj od istine. Ovo je osnovna karakteristika kulta. Svi kultovi se, u krajnjem ishodu, tiču moći, novca i seksa.

Grejem Kuk kaže: „Video sam mnogo evnuha u kući Gospodnjoj i samo nekoliko plodonosnih sinova.“ („Božanska konfrontacija“, strana 99). Da, amin! Ljudi koji su verni sastancima i programima! Ljudi koji su potčinjeni. Ali ljudi koji nemaju vere da urade ništa za Boga! Neki od najvernijih ljudi imaju najmanje vere!

Video sam ljude koji su potpuno lojalni određenoj „duhovnoj kući“ do tačke nelojalnosti kući koju gradi Isus. Dogma duhovnog zaklona je deo duhovne tehnologije koja se koristi da stvori takvu obmanu i da stvori evnuhe.

Isus je učio da smo mi svi braća. Pavle, Petar, Jovan i Jakov su govorili dosta o temi „jedan drugome“. Kako to da radimo?

Da li ste ikada napravili listu svih „jedan drugome“ tekstova? To je studija!

Još bolje - kako to da činimo?