Poslednja reformacija je novi pokret, otpočeo 2011. godine, koji se sada širi celim svetom. Radi se o vraćanju na ono što čitamo u Delima apostolskim. Verujemo da ono što čitamo u Delima apostolskim, takođe, važi i za danas i da je potrebno da se vratimo jednostavnom učeničkom životu prvih hrišćana. Verujemo da je Poslednja reformacija - reformacija koja se tiče istinskog jevanđelja i jednostavnog učeničkog života, ali i reformacije crkve. Ovo je razlog zašto se pokret zove „Poslednja reformacija“. „Prva“ reformacija je bila reformacija sa Martinom Luterom u 16. veku - reformacija Katoličke crkve koja je vodila ka Protestantskoj crkvi.

Ako pogledamo protestantsku crkvu danas, ona toliko mnogo liči na Katoličku crkvu, a tako malo na ono što čitamo u Bibliji, a naročito u Delima apostolskim. Zato nam je zaista potrebna nova reformacija koja ide mnogo dublje od onoga sa čime su došli Martin Luter i ostali reformatori. Govorimo o reformaciji koja se bavi doktrinom, Duhom i celim crkvenim sistemom, zbog koga imamo crkvu kakvu imamo.

„Bog ne živi u zgradi napravljenoj od kamena. Ne, on živi u nama koji živimo sa njim.“

Kako je počelo?

Torben Sondergard, osnivač ovog pokreta, i njegova porodica su radili na zasnivanju crkava 12 godina u tri različita grada. Bog ih je proveo kroz period pustinje, kada su sve izgubili. Tamo, u pustinji, počeli su da postavljaju pitanja o crkvi i zašto se stvari koje danas radimo toliko mnogo razlikuju od onoga što čitamo u Delima apostolskim. U pustinji su videli kako izgleda crkvu, gledano sa strane. Videli su da ono što su ranije radili i ono što mnogi rade sada u najvećem broju crkava, nije biblijski u mnogim oblastima, i da način na koji danas praktikujemo crkvu nije efikasan u stvaranju učenika. Tokom tog pustinjskog perioda, Bog je mnogo toga otkrio Torbenu. U to vreme je napisao knjigu „Poslednja reformacija“.


Iz knjige:

Poslednja Reformacija

Prvu reformaciju smo dobili sa Martinom Luterom u 16. veku i u poslednjih 500 godina je bilo obnoviteljskih pokreta ovde i onde, kada se vraćala zagubljena istina. Na primer, imamo Baptističku crkvu, gde su se vratili biblijskom krštavanju vernika potpunim potapanjem, bez krštavanja beba. Drugi primer je Pentakostalna crkva, u kojoj su se vratili verovanju da je dar Svetog Duha takođe za danas. Svaka od istina koje su sada u različitim kutijama, na različitim mestima, treba da dođu zajedno. Spajanje svih ovih istina, uz promenu načina na koji praktikujemo crkvu, vratiće nas na život koji vidimo u Delima apostolskim.

Posle ovog pustinjskog perioda, Torben je napravio Pionir školu, 20 onlajn lekcija, koje su, jednostavno, eksplodirale i mnogim ljudima su se svidele zato što su potvrdile ono što su oni već znali u svojim srcima. Dakle, postojala je knjiga „Poslednja reformacija“ i „Pionir škola“, i iz toga je nastao pokret koji vidimo danas. Hiljade ljudi širom sveta su se uključile, i pokret raste svakoga dana.

Torben Sondergard je napisao knjigu „Poslednja reformacija“. U njoj je objasnio kako bi crkva i učeništvo trebalo da izgledaju. Način na koji ljudi to rade danas nije isti kao što su to činili prvi učenici, i to ne donosi plod.

Pionir škola“ nam pomaže da vidimo šta je pravo jevanđelje i zašto nam je potrebna poslednja reformacija.


Šta je vizija Poslednje reformacije?

Pre svega, želimo da se vratimo jevanđelju. Jevanđelje je osnova, i ako postoji i jedna stvar sa kojom ne možemo praviti kompromis, onda je to jevanđelje. Jevanđelje nije da se moli da Isus uđe u tvoje srce, izgovarajući „molitvu grešnika“, ili samo verovati da Bog postoji. Ne, Isus je rekao da moramo da ga sledimo, a da bi ga sledili, potrebno je, kao što je on rekao, da se ponovo rodimo. Da se rodimo od vode i od Duha. Govorimo o priznavanju svog greha i pokajanju prema Bogu Ocu, imajući veru u Isusa i biti kršten u njega, a onda primiti Svetog Duha. To je ono što znači – roditi se ponovo. To je potrebno da propovedamo, to da govorimo - u svakoj crkvenoj denominaciji, svakom domaćinstvu, svakom hrišćaninu! Želimo to, jer ima toliko mnogo ljudi koji odlaze u crkvu, a koji nisu rođeni ponovo zaista, pa je i njima potrebno da čuju istinsko jevanđelje.

Sledeća stvar koju želimo da uradimo je da pokrenemo sve hrišćane za život o kojem čitamo u Bibliji. Pokretanje znači obučiti ljude, naučiti ih obavljaju stvari, ne samo slušanju, već obavljanju. Kojih stvari? Lečenju bolesnih, isterivanju demona, propovedanju jevanđelja, krštavanju u vodi, krštavanju Svetim Duhom, itd. Govorimo o stvaranju učenika!

Treća stvar je da želimo da vidimo reformaciju crkve, kako bi se crkva vratila jednostavnom učeničkom životu o kojem čitamo u Delima apostolskim, gde je Isus glava, a svi mi smo braća. Mi smo SVI vođeni Svetim Duhom. Crkva nije zgrada, to nije sastanak, to nije program. Ne, to je pokret učenika, porodica, život.