Kako se Torben rodio ponovo?

Torben Sondergard je rođen 1976. godine u nehrišćanskoj porodici. Bio je kršten kao beba u državnoj crkvi i kasnije potvrđen, ali to je bilo samo zbog tradicije. Jednog dana, kada je imao 16 godina, njegova majka je imala moždani udar. Majka mu je zaista mnogo značila i kada je čuo loše vesti plakao je, i plakao, i onda se molio Bogu. Ne tradicionalnom molitvom, već celim svojim srcem: “Bože, ako si tamo, molim te da moja mama preživi, uradi nešto”. Dok se molio činilo mu se kao da Bog nije tamo. Kao da se Torben molio plafonu. Bog je bio tako daleko. Njegova majka je postala paralisana i provela je oko godinu i po dana u bolnici. Jednog dana je pomislio: “Da li je ovo život, samo da doživiš loše stvari i onda je sve gotovo?” Osećao je kao da Bog nije bio tamo, zato je odbacio i to malo vere i religije koje je imao.

Posle ovoga, oko godinu i po dana kasnije, radio je kao pekar i bio je frustriran životom. Znao je da ima još nečega, ali nije znao šta. Jedne noći, dok je radio u pekari, pogledao je u nebo i rekao: “Hajde, Bože. Mora biti nečega više u životu od ovoga! Ako si tamo, dođi i odvedi me.” Bilo je to samo očajavanje za Bogom, ali u svom umu, on je mislio da će doći NLO i odvesti ga, ili da će doći anđeo i podići ga, ili da će se spustiti neka ruka i pisati po zidu. Želeo je nešto što je stvarno, ne kao u državnoj crkvi, kada je bio potvrđen. To nije bilo stvarno. To je bila religija, to je bila tradicija. Kada je to izgovorio, to nije bilo hrišćanstvo, to nije bio Isus, to je bilo očajavanje za nečim. Ali Bog je čuo te reči i uskoro se Torben sreo sa starim prijateljem. Taj prijatelj mu je rekao više o Bogu, i nedugo zatim - Torben se rodio ponovo.

Nekoliko meseci kasnije, otišao je na veliki hrišćanski koncert. Bog mu je vrlo jasno govorio i čuo ga je kako usred koncerta kaže: “Devojka koja stoji iza tebe će biti tvoja žena jednog dana.” Kada se Torben okrenuo video je devojku (Lene) i jednostavno je znao: ovo će biti moja žena jednog dana! Tri meseca kasnije sreo ju je ponovo i sada je oženjen njom gotovo 20 godina i imaju troje dece.


Frustracije

Kao svaki ponovo rođeni vernik, Torben je imao želju da učini nešto za Boga. Ali kako i gde? Jedino što je mogao da smisli je da postane poslužitelj u crkvi, da dočekuje ljude, skuplja priloge, itd. Bilo je dobro, ali za vrlo kratko vreme je postao deo crkvenog sistema, u kojem se razmišljalo tako nebiblijski i pogrešno. Počeo da biva isfrustriran. Život u njemu je polako umirao i želja za Bogom je počela da ga napušta. Bog mu je otvorio oči i video je da ti ljudi zapravo nisu radili ništa, već su samo dolazili svake nedelje iznova, i iznova. Neki su čak bili u biblijskoj školi i dobili mnogo znanja, ali nisu imali ploda. Zato su on i njegova žena odlučili da pobegnu iz te crkve.

Doznali su da u jednom drugom gradu živi par koji osniva crkvu i odlučili su da im pomognu. Kako ni posle godinu dana nije bilo mnogo dobrih plodova, otišli su u drugi grad i radili sa nekim drugim u tom gradu. Ponovo su počeli sa novom crkvom. U tom momentu, Torben je počeo da biva zaista frustriran svojim životom, zato što je bio pun entuzijazma, voleo je Isusa, ali nije video nikakve plodove. Ako bi se poredio sa mnogim ljudima u crkvi, on je bio zaista radikalan, ali poredeći sa Biblijom - nije bio radikalan, zato što nije bilo plodova. Onda je u 2000. godini odlučio da posti 40 dana zato što je želeo da donosi plod.

Taj post je zaista ostavio veliki trag u njegovom životu. Iskusio je strah od Boga kao nikada ranije. Takođe je iskusio slobodu od greha. Pre posta, Torben je živeo u 7. glavi Poslanice Rimljanima, kao i mnogi današnji hrišćani: loše stvari koje ne želim da radim - radim, a dobre stvari koje želim da radim - ne radim, itd. Ali sada je mogao da živi u 6. glavi Poslanice Rimljanima, u slobodi od greha - greh nema vlast nad tobom, nisi pod zakonom, već pod blagodaću. To je normalan hrišćanski život!

Odjednom je razumeo: vau, slobodan sam, slobodan da ne grešim! Takođe je dobio mnoga otkrovenja tokom tog posta i Bog mu je govorio vrlo jasno, ne kao glasom, ali ipak vrlo jasno: „Torben, napiši knjigu.“ I tako je Torben napisao knjigu „Zdrava doktrina“, ali je bilo jasno da ne treba još uvek da je izdaje. Bog je prvo želeo da potvrdi ove reči u Torbenovom životu, a kada je bilo vreme, mogao je da izda knjigu.

Od tog momenta pa nadalje, video je ljude kako ozdravljuju, drugi su se oslobađali, a takođe, druge ljude kako se ponovo rađaju. Posle godinu dana video je oko 150 izlečenih ljudi, desetoro ponovo rođenih, koji su nastavili u Hristu, i od tog momenta - Bog je otvorio neka vrata. Torben je bio na televiziji, takođe se molio za bolesne, desile su se neke predivne stvari, i tri godine kasnije Bog mu je rekao da treba da izda knjigu.

Mala napomena od Torbena: „Nije to kao da ja svaki dan čujem Boga da mi govori. Ne čujem ja glasove. Nikada nisam iskusio jak, čujni glas, ali nekoliko puta sam osetio zaista snažno da mi Bog govori, onda sam po tome postupio i tada sam video da je to Bog.“

Torben je putovao i držao je neke veće sastanke, ali još jednom je postao zaista frustriran - video je da on donosi plod... ali šta je sa drugim ljudima? Bilo je teško zaista stvoriti učenike. Iznenada su se desile neke stvari i Torben nije mogao da stane iza ideja i odluka crkve u koju je išao, te je zato bio izbačen. Išlo je tako dobro, a onda su odjednom sve izgubili. Ali onda je dobio proročku reč od Boga:

Desila se podela, ali ta podela je od Boga, da vam ne bi bilo previše udobno. Bog vas je proveo kroz pustinju da naučite da budete zavisni od njega, a ne od ljudi, ali sada je sa vašim bolom gotovo i Bog će vas izvesti iz prašine na vrh planine. Čuveni biznismen u tvojoj zemlji će doći i podržati te i svi će čuti tvoju priču i biće iznenađeni.


Pustinjski period

Prva lekcija „Pionir škole“ koju je Torben snimio u podrumu svoje kuće

Ali ono što Torben nije znao je da je pustinjski period tek počeo. Sledećih četiri do pet godina su bile zaista teške. Selili su, ali su bili izbačeni iz kuće, zato što se vlasnik iznenada predomislio. Izgubili su svoj novac, izgubili su svoju crkvu, izgubili su svoju mrežu ljudi, izgubili su svoje prijatelje. Lene se razbolela na duže vreme, Torben je bio skoro u depresiji, izgubio je posao. Izgubili su sve. Bilo je zaista teško. Tokom tog vremena Torben je čak želeo da umre. Ali tamo, u pustinji, pronašli su Isusa. Jednom je Torben doživeo da je morao da ide u drugi grad, nije znao zbog čega, ali je to svejedno uradio, i tamo je naišao na momka koji se tri dana molio da dođe Torben kako bi mogao biti izlečen. Torben se molio za njega, taj momak je bio izlečen i više nije morao da ide u bolnicu. Bilo je zaista moćno iskustvo - biti vođen Svetim Duhom!

Bog je zaista počeo da im otvara oči u vezi sa učeništvom, u vezi sa crkvom. Videli su sve sa strane. Mogli su da vide da to što smo mi danas radimo nema veze sa novozavetnom crkvom, pastor, crkvena zgrada, sastanci, programi, davanje desetka, biblijski koledž. To nikakve veze nije imalo sa crkvom i mogli su to da vide zaista jasno. Izgubili su sve fizičke stvari, ali su stekli toliko mnogo više: imali su Svetog Duha, imali su Isusa i oči su im se otvorile. Bog je govorio Torbenu da napiše knjigu o tome. Zato je Torben napisao drugu knjigu koja se zove „Poslednja reformacija“. Posle nekog vremena Bog je jasno rekao: „Torbene, potrebni su nam pioniri, počni pionir školu.“ Jedna stvar je vodila drugoj i Torben je počeo da snima „Pionir školu“. Posle toga je zaista eksplodiralo. Mnogi ljudi su pogledali „Pionir školu“ i to je potvrdilo ono što su mnogi ljudi već znali u svojim srcima.


Protekle dve godine su bile divne!

Od tada su počeli da putuju i videli su mnogo divnih stvari. Doživeli su mnogo stvari u kojima su bili vođeni Svetim Duhom. Čuli su svedočanstva ljudi širom sveta o tome kako im je „Pionir škola“ promenila život. Ali bili su sami. Rekli su: „Bože, potrebno nam je više prostora, potrebni su nam ljudi koji bi radili sa nama. Jedne večeri, početkom 2014. godine, Bog je rekao: „Preselite se u Olborg.“ Zato je Torben potražio kuću i našao je jednu koju bi mogli da upotrebe. Ali, da bi se kuća iznajmila, bio je potreban depozit od 100.000 danskih kruna (20.000 US dolara). Sledećeg dana, kada se probudio, proverio je svoj bankovni račun i odjednom je bilo 100.000 danskih kruna na njihovom bankovnom računu. Neko koga Torben nikada nije upoznao mu je dao taj novac. Nekoliko dana kasnije, Torben je sreo čoveka koji mu je dao novac i rekao mu je: „Bog te je upravo upotrebio. Rekao mi je da se preselim u Olborg, a tebi je rekao da mi daš 100.000 danskih kruna. Ko si ti?“ Ispostavilo se da je on bio bivši fudbaler, ranije poznat, a sada biznismen. Te godine se desilo mnogo stvari. Preselili su se u mini-hotel koji je taj biznismen kupio. Onda su se ponovo preselili zato što više nije bilo mesta u mini-hotelu. On je kupio još tri kuće za stanovanje ljudi koji su sada radili sa nama, i mi smo počeli školu za obuku u hotelu, i mnogo stvari se desilo.

To proročanstvo koje je Torben dobio pre osam godina, o pustinji i da je bol sada završen, o biznismenu koji će doći i podržati ih, i da će svako ko to bude čuo biti iznenađen, sada se ostvaruje. Vi sada čitate ovu priču, mnogi ljudi u Danskoj su čuli ovu priču, mnogi ljudi širom sveta su čuli ovu priču, i evo gde su oni sada.